Spuštanje zavese pred završni čin

No, krenimo redom. Prvo od onoga što je referenca za svakog ljubitelja fudbala u Srbiji, a to je uspeh srpskih klubova na mađunarodnoj sceni. „Opet vreća za udaranje.“ „Ponovo najgori.“ „Ne mogu da ih gledam više.“ Samo su neke od rečenica koje je prosečan gledalac i navijač govorio na početku evropskih kvalifikacija srpskih klubova. I nije da taj navijač nema prava. Zaglebje, Kairat, Petah Tikva, Slavija, AZ, Slovan, Trenčin, Ordabasi, nas svako malo podsete na velike planove i surov pad mnogih srpskih klubova, počev od vodećih, Zvezde i Partizana, pa preko ,,Stare dame“ iz Novog Sada, te letnjih evropskih turista Čukaričkog, Jagodine, Borca, Rada ili ove godine Mladosti iz Lučana. I, budimo realni, nije sjajno krenulo. Zvezda i Partizan su igrali svoje, prolazili slabije rangirane evropske klubove, dok su se Vojvodina i pomenuta Mladost odmah oprostili od Evrope, pa je ,,sezona kupanja,, opet bila pogubna i već na startu su Ružemberok i Inter iz Bakua ,,opalili šamar,, onome što se zove Superliga Srbije. A kad smo kod nje, samo par nedelja nakon eliminacije ova dva kluba, a kada je Zvezda prebrodila Florijanu sa Malte i prošla u drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, a Partizan kovao planove kako da eliminiše ,,neugodnu,, Budućnost iz Podgorice u kvalifikacijama za Ligu Šampiona, počinjalo je novo superligaško nadmetanje na terenima (čitaj kaljugama) širom naše Srbije. Od Subotice do Surdulice, od Ivanjice do Niša. Sada su svi bili zaposleni, ne samo ovi što se ,,kao,, pripremaju za nastupe na međunarodnoj sceni.

Spala knjiga na dva slova (a i kako drugačije, kad od cele azbuke srpski fudbal najviše voli dva slova – ,,Z,, i ,,P,,). Samo se čekalo kada će oni razočarati i vratiti se domaćim kaljugama, da ovde svima pokažu kako su ,,jaki i moćni,,. Prošao je Partizan Budućnost, nakon Florijane, Zvezda je eliminisala i Irtiš iz Pavlodara, a onda pravi ispiti. Olimpijakos – Partizan i Sparta Prag – Crvena Zvezda. E to je trebalo da bude kraj. No, iako je Partizan eliminisan (a pritom ni malo nije bio lošiji od prvaka Grčke, čak se slobodno može reći da je srećniji tim prošao dalje), takmičenje je nastavio u kvalifikacijama za drugo po redu evropsko takmičenje, gde mu se, na opšte iznenađenje pridružila i Zvezda. Crveno-beli su eliminisali Spartu, iz ove prespektive rutinski i došli, zajedno sa „bratom prekoputa“, do pred sama ,,vrata raja,,. Usledili su sureti Partizana sa Videotonom iz Mađarske, a Zvezde sa Krasnodarom iz Rusije i kada su te prepreke prebrođene (još se pamti loš Partizan i odbrana Stojkovića u poslednjem minutu prve utakmice sa Videotonom ili nepriznat čist gol Mihailu Ristiću u Krasnodaru, kada je Zvezda bila na kolenima), ali slavlje je moglo da počne, jer je istorija ispisana. Dva kluba iz Srbije u grupnoj fazi UEFA takmičenja. Prvorazredna senzacija. Za to vreme, a bilo je lepo vreme u Srbiji tada, pa su i stadioni (ako se ovo kod nas tako zove) izgledali solidno, a i sam fudbal nije bio toliko loš, mada mi sve volimo da izvrgnemo ruglu, pa valjalo to ili ne. Vojvodina je nastavila da tavori u problemima, koje nekako svake godine sami sebi proizvedu, pa su pored standardnih promena trenera, pomenute eliminacije iz Evrope, do zimske pauze uspeli da dođu do svega osme pozicije u prvenstvu. Mladost je platila danak igranju u Evropi, pa su pripreme za to takmičenje, te eliminacija iz istog ostavili traga, ali se do polusezone tim Neška Milovanovića konsolidovao i imaju samo tri boda manje od Vojvodine.

Žreb za grupnu fazu drugog po redu takmičenja u fudbalskoj Evropi doneo je Partizanu susrete sa Dinamom iz Kijeva, Jang Bojsom i Skenderbegom, dok je Zvezda za portivnike dobila Arsenal, Keln i BATE Borisov. Lepo, odlično, spektakl. Ali ništa više se od toga nije očekivalo. (Svi zante onaj vic o tome da će naš klub (bilo koji) prezimiti u Evropi kad dođe ledeno doba, a tek da to urade dva kluba – apokalipsa), te tako niko ništa nije ni očekivao. Tu su, neka se igraju, uzeće koju paru i dosta je.

Red je na Radnički iz Niša, koji je opet ušao u prvenstvo sa velikim ambicijama. Novi trener, stranac, delimično promenjena ekipa i to na početku i nije delovalo loše. Zvezda je slavila na startu sezone u prvom duelu, ali dobro, ti mečevi su uvek nešto drugo, u Evropu se ide putem kroz, prvo Niš, a potom Kruševac, Ličane, Suboticu, Čačak i okolinom Beograda, to se makar zna. Nekoliko vezanih pobeda, solidan start i onda čudo (ne i ako pratite fudbal u Srbiji) – smena trenera. Dolazak novog stratega, ponovo nezadovoljstvo, rezultati slabiji i logičan sled okolnosti (a kako drugačije) – nova promena na klubi. Ne kažu u Srbiji džaba ,,treća sreća,,. Dugo iškevinanje pobede sa novim strategom, ali evidentno bolja igra, konkretnija, ubojitija i serija od pet vezanih pobeda za visoko četvrto mesto na kraju godine, sa realnim šansama Niš napokon ponovo vidi fudbalsku Evropu (ili možda ne, jer iako na terenu bude sve kako Meraklije žele, stadion ne ispunjava uslove UEFE za igranje međunardonih utakmice, te je preciznije reći da će možda Jagodina, ponovo, videt Evropu).

Ispred Nišlija, osim crveno i crno-belih je i subotički Spartak. Definitivno najprijatnije iznenađenje prvenstva. Sjajno igraju Subotičani predvođeni Aleksandrom Veselinovićem od početka takmičenja, te se s punim pravom nadaju lepom i uspešnom vojvođanskom proleću.

Kad je sve krenulo u Ligi Evrope Partizan i Zvezda su se nekako ,,pratili“.

Prvo kolo oba kluba remiziraju, potom su usledile bitne pobede, Zvezda slavi u Kelnu, Partizan potom dva puta protiv Skenderbega i u odlučujućem trenutku, kad je bilo ,,stani-pani,, pobeđuje i Jang Bojs i prvi put nakon 13 godina čeka proleće u Evropi. Nije mogao do prvog mesta u grupi, pošto su dva puta poraženi od Kijevljana. Nakon trijumfa u Kelnu Zvezda u dva meča osvaja bod protiv velikog Arsenala (realno je mogla i više), protiv Belorusa je oba puta osvojila po bod, a erupcija oduševljenja i fudbalske ekstaze zabeležena je trujumfom prtiv Kelna u poslednjem kolu – nakon 25 godina Zvezda čeka proleće na međunarodnoj sceni. Sećate se one apokalipse od ranije, izgleda da je došla.

Ostatak Superlige je, što se kaže, ,,svoj na svome,,. Dobri i večito nezadovljni (vrlo često s pravom) Čukarički i Voždovac igrali su lep i zanimljiv fudbal. Predstavnici juže Srbije, osim Radničkog, Napredak i Radnik otkidaju bodove skoro svima, a ,,čarapani,, su jedini savaldali ,, večite,,. Novi Superligaši, Mačva i Zemun se ne odvajaju i deli ih tri boda, dok je zakazala zapadna Srbija, pošto su u donjem delu Borac i Javor, a pridružuju im se Bačka i Rad.

grupeU međuvremenu ove fudbalske renesanse reprezentacija Srbije je dobila rivale na predstojećem prvenstvu sveta u Rusiji o čemu detaljnije možete čitati ovde. A nakon izlaska iz grupne faze takmičenja Partizan će u nastavku na Viktoriiju Plzenj, dok će Zvezda snage odmeriti sa CSKA iz Moskve.

Sve u svemu očekuje nas burno proleće i fudbalsko leto. Fudbal u Srbiji je dobio dobar zamajac, ali mora još mnogo da se radi, da se pretrči još puno kilometara, da se izore teren i ostavi, što fudbaleri kažu ,, srce na terenu,, kako bi ovi uspesi stavrno imali nekog smisla i doneli benefiti celokupnom fudbalu u ovoj našoj zemlji. Od petlića do profesionalaca, od prodavaca semenki do skauta, od uvek kritikovanih sudija do funkcionera i svih ostali. Jer, hteli to da priznamo ili ne, Srbija je zemlja u kojoj se fudbal istinski voli.

N. Mihajlović