Meč Niš–Beograd na 64 tabli, pobednik meča su šah i šahisti

Pravo nastupa imali su šahisti do titule FM, a izuzetak su Nišlijke, Sandra Đukić i Maja Veličkovski-Nejković, WIM koje su bile počasne učesnice. Kratko vreme za organizaciju ovog spektakla je dovelo do otkaza dela šahista iz osnovnog sastava, pa su za Niš zaigrala i 2 kadeta, iako je dogovoreno da igramo samo sa seniorima. 

Igrala su se 2 kola rapida, uz tempo igre 15 minuta + 5 sekundi i 2 kola cugera, uz tempo 3 minuta i 2 sekundi. Nišlije su obezbedile figure a gosti elektronske satove,  uz vrhunsku salu i organizaciju, igrači su konačno imali onaj osećaj šahista-gospode, koji ne moraju da tegle kese sa opremom, što je uobičajena praksa na našim turnirama. 

Nišlije su napravile presudnu razliku na rapidu, dok je na cugeru bilo dosta neizvesnije. Krajnji rezultat, 147,5 prema 108,5 za domaće šahiste, ne odslikava realnostanje „na terenu“, ali, nekada je potrebna i doza sreće da bi ste dobili partiju ili meč.

Lajt-motiv samog meča je uspostavljanje dugoročne saradnje između Šahovskog saveza Beograda i Gradskog šahovskog saveza Niša, kao i ŠS Nišavskog okruga, budući da je Niš, uz Novi Sad, posle Beograda, najveći šahovski centar u Srbiji. Najavljen je revanš za proleće 2018. godine u Beogradu. Nakon meča usledio je zajednički ručak, uz muziku jednog od najboljih niških bendova, što je podsetila na neka vremena „prohujala sa vihorom“ sredinom 90-tih, kada su Međunarodna prvenstva Jugoslavije, u Naisu, bila najprestižnji turnir na Balkanu, u organizaciji Petra Rolja.

Otvaranje turnira su uvažili narodni poslanik, Milorad Stošić, gradski većnik Svetozar Aleksov i gradski većnik za sport, Branislav Kačar, koji je ujedno otvorio meč. Podršku je pružio i gradonačelnik Niša, Darko Bulatović, inače veliki ljubitelj drevne igre i brzopoteznih partija. 

Kakav je osećaj kada na bini pored vas stoji šestoro VM, teško je dočarati, a redno je pomenuti da su tu bili: VM i FST Slavoljub Marjanović, selektor seniorske selekcije Srbije; VM Branko Damljanović, selektor ženske reprezentacije Srbije; VM Suzana Maksimović, jedan od najboljih šahistkinja u istoriji Srbije i bivša selektorka; VM Miloš Perunović, dugogodišnji olimpijski reprezentativac, GM,FST Branko Tadić, vlasnik „Šahovske škole Tadić“ i glavni urednik u Šahovskom informatoru i mladi GM i Dr Miroslav Miljković, čija trenerska karijera vrtoglavo napreduje! 

Naravno, moramo spomenuti i IM Ivana Marinkovića, predsednika ŠSB i IM Dejana Nestorovića, jednog od inicijatora akcije. Takođe, važnost turniru dao je i niški IM Branimir Maksimović, a među samim takmičarima bilo je dosta igrača sa titulama FM, kao i MK sa neupisanim IM balovima, i 2 niške WIM Sandra Đukić i Maja Veličkovski-Nejković.
Prvi potez u partiji Ivan Martić i Nemanja Živković, povukli su simbolično, GM „Marjanko“ i GM „Damnjanko“, aktuelni selektori muške i ženske selekcije Srbije.

Domaćin meča, Gradski šahovski savez Niša i predsednica, Dr Dragana Simić, su se maksimalno potrudili da meč protekne u najboljem redu i domaćinskoj atmosferi i da medijski bude maksimalno propraćen. Naravno da je i tokom ručka bilo analiza i jadikovki zbog propuštenih pozicija i previda, baš kao u pesmi Đoleta Balaševića – „Boža zvani Pub“ i poznatih stihova: „Baron je pričao posle da je špil bio star, da je previše pio, da ga poneo žar! Masvi što gube se ljute, to je poznata stvar“...

Druženje, uz iće, muziku i piće potrajalo je do ranih večernjih časova, dok šahovski karavan nije krenuo nazad ka Beogradu. Druženje sa starim šahovskim prijateljima je bilo kratko, u pauzama između kola, i posle na ručku. No, dovoljno da se evociraju uspomene sa davnih turnira, da pretresamo anegdote i dogodovštine iz mnogih banja i morskih destinacija, gde smo nekada igrali opene, lige, kup ili vikend turnire. Kakva je sreća bila videti neke drugare nakon 20. godina?! 

Turnir su ispratili neki od članova UO Grasdkog ŠS Niša i ŠS Nišavskog okruga, kao i predsednik Skupštine ŠSNO, Milenko Petrović. Domaću ekipu je činilo i  5 igrača iz Aleksinca i Svrljiga.

Jedan od važnih detalja i vrednosti ovoga meča je odluka da obe ekipe moraju imati u svom sastavu 4 slepa ili slabovida  i 2 gluva ili nagluva igrača, uz prisustvo još nekoliko invalida, čime smo na najbolji mogući način ispoštovali te socijalne kategorije i praktičnim primerom sproveli inkluziju invalida u sportu. Pokazali smo na delu da je šah jedna od sportskih disciplina, koja je idealna za socijalizaciju invalidnih lica.

Veliku zahvalnost dugujemo i vlasniku restorana,Zoranu i menadžeru Draganu Diniću. Konačno su šahisti igrali turnir u sali, koja polako postaje niški – šahovski Las Vegas.

Turnir su uspešno sudili FA Igor Lukić, gavni sudija, te FA Dejan Marković, NA Aca Jovan Krstić i NA Aleksandar Zlatanović. IA i FM Petar Katanić-Vujić i IA Dragan Babić su ovoga puta igrali, ali su u svakoj pauzi pomagali domaćim sudijama. GM Miroslav Miljković je iz senke obavio ulogu mini-selektora i njegov raspored igrača na gornjim pločama i pomeranje nekih poentera ka sredini, je bio pun pogodak.

Potpisnik ovih redova, Dragan Živić, je bio koordinator meča ( čitaj „izvođač svih grubih radova“, od sale, obezbeđenja opreme, pravljenja spiska igrača, obaveznih stresnih situacija zbog otkaza čelnih tabli dan pre ili neposredno pre početka meča i rešavanja mnogih drugih  problema oko meča u dogovoru sa Gradskim ŠS Niša i Šahovskim savezom Beograda). 

Dragan Živić, FM, FT i IA