Rusi snimili film o pobedi SSSR nad Amerima: Tri sekunde koje su potresle svet

„SAD su pobedile. Ali, trenutak... Sudije su vratile vreme na tri sekunde do kraja. Još tri sekunde! Na semaforu vidimo pogrešnu informaciju. Igra nije završena, ima još vremena“, kaže sovjetski sportski komentator.

1972. godina, arena Rudi-Sedlmayer-Halle u Minhenu i finalna utakmica u košarci Olimpijskih igara. Na parketu su muške reprezentacije Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Kroz tri sekunde će se dogoditi nešto što će zatim smatrati početkom „hladnog rata“ u sportu – jedan od najdramatičnijih događaja u istoriji svetske košarke.

Krajem decembra u bioskopima u Rusiji počeo je da se prikazuje sportski hit „Pokret uvis“ koji je za samo devet dana zaradio dvaput više od uloženih sredstva (7, 8 miliona dolara). Ovaj film se sigurno neće dopasti Amerikancima. Ali pre nego film počne da se prikazuje u inostranstvu, ispričaćemo vam o sekundama koje se ne zaboravljaju.

Studenti protiv veterana

Do 1972. godine američki košarkaši nisu nijednom gubili na Olimpijskim igrama. Do finala u Minhenu osvojili su zlato 7 puta, a u četiri od njih su igrali protiv Sovjeta. Američka reprezentacija je bila nepobediva, pa su čak i u sovjetskom trenerskom štabu govorili da bi ih zadovoljilo i srebro.

Po pravilima tih godina na Olimpijadi nisu mogli da učestvuju profesionalni košarkaši. Zato se reprezetacija SAD sastojala od dvadesetogodišnjih igrača studentskih klubova. Kod Sovjeta je situacija bila drugačija: glavni igrači su bili veterani košarke, koji zvanično nisu bili članovi sportskih klubova.

Prvo poluvreme finala u Minhenu je završeno rezultatom 26:21 za SSSR. Za 12 minuta do kraja igre parket napušta glavna zvezda američkog tima Dvajt Džons. Ali poslednjih 6 minuta Amerikanci se krvavo bore i za tri sekunde do kraja uspevaju da povedu - 50:49. Zatim počinju neka haotična dešavanja, vreme brzo ističe, Amerikanci smatraju da je kraj i počinju da slave novo olimpijsko zlato. Ali to je bio samo početak najzanimljivijeg momenta utakmice.

Šta sve može da se postigne za 3 sekunde

Dok su Amerikanci prevremeno slavili pobedu, pomoćni sovjetski trener Sergej Baškin je tražio da se na ekran vrate dve sekunde izgubljene u napadu kojeg nije ni bilo: lopta je bila uvedena u igru iako je selektor Vladimir Kondrašin tražio tajm aut.

Sudije su na to pristale tek pošto je generalni sekretar FIBA Vilijam Džons dozvolio da se izgubljeno vreme vrati i ponovi napad.

„Šta ste se snuždili? Vremena ima dovoljno! Ima ga i da se pobedi, a ima ga i da se ponovo izgubi“, govorio je u tom trenutku trener Vladimir Kondrašin. „Nismo uopšte shvatali šta se dešava“, pričali su zatim Amerikanci.

Sledi precizno dodavanje lopte Aleksandru Belovu preko celog terena. „Prevario sam igrače koji su me čuvali, a zatim slobodno dao koš. Dodavanje je bilo odlično. Bio sam ispod koša sam. Čak sam se okrenuo da vidim da iza mene nema nikog. I ubacio loptu u koš“, sećao se Belov. U tim poslednjim sekundama sovjetska reprezentacija se izborila za pobedu.

Šta je bilo dalje?

Posle utakmice Amerikanci su čitavu noć pokušavali da se izbore za „pravdu“ i rezultat igre u svoju korist. Ali glasanje (koje su SAD nazvale „političkim lobijem socijalističkog bloka u FIBA) rezultati su ostali nepromenjeni. Amerikanci se nisu popeli na pobedničko postolje i nisu uzeli zasluženo srebro.

2002. godine TV kanal HBO sport je snimio dokumentarac pod naslovom 03 From Gold, u kojem je ovu utakmicu nazvao „najvećom ikada učinjenom perverzijom nad sportskim fer-plejom“ i osudio mešanje sa strane i pritisak na sudije. Po mišljenju autora ovog filma, generalni sekretar FIBA Vilijam Džons nije imao pravo da se meša u igru.

Što se tiče zvezde te večeri Aleksandra Belova, on je prvi strani košarkaš koji je 1992. ušao u Kuću slavnih američke košarke, kao i Kuću slavnih FIBA 2007. Preminuo je 1978. u 26 godini života.

Jekaterina Sineljščikova, Rusia Today