Još jedan reprezentativac iz KK Napredak Aleksinac

Biće među igračima do 20. godine koji su selektirani za Pripreme U20 reprezentacije Srbije za učešće na Evropskom prvenstvu u Linjanu (Italija), od 7. do 19. jula 2015. godine. Okupljanje igrača je predviđeno za 10. jun u 10 sati na parkingu kod hale PIONIR u Beogradu.

Biću potpuno otvoren i iskren. Mnogo mi je drago da su i profesionalci prepoznali ono što se sa tribina jasno videlo, Andrija Stevanović je ozbiljna budućnost srpske košarke. U komentaru koji ću izneti navodim par stvari kao uvod. Andriju ne poznajem lično, ne poznajem ni njegove roditelje, prijatelje ili rođake. Sa njim nikada nisam popio kafu, niti imamo ijednog zajedničkog prijatelja. Moj stav o Andriji je formiran samo na osnovu par odgledanih košarkaških utakmica.

Priznajem da sam analfabeta za košarku, ali i kao takav sam još pre par meseci na svom Fejsbuk profilu rekao da je Andrija Stevanović budući reprezentativac. Komentari su bili različiti, a jedan koji mi je ostao u sećanju bio je u stilu,, Ostojiću, nemaš ti pojma, bolje bi ti bilo da vadiš zube i ćutiš, o košarci nemaš pojma. Kakav bre Andrija reprezentativac".

Ko ne veruje da je bilo tako, a ne mrzi ga da traga po mom profilu, može lično da se uveri, komentar i post još uvek stoje.

Čime objašnjavam da je Andrija zasluženo dobio poziva za reprezentaciju?

Dovoljno su mi bile nekoliko stvari. Prva Andrija je košarku ozbiljno shvatio, samo se time u životu bavi, uz kompletnu podršku porodice. Andrija redovno i vredno trenira. Ima hrabrosti da kao mlad igrač u jednoj derbi utakmici protiv Mladosti iz Zemuna, koju su pojedinci nazivali Drim tim druge lige, raspali šut sa 8 metara u krajnje neizvesnom delu utakmice. Ima srce da to ponovi 11 puta, koliko je ukupno šutirao za 3 poena, a pogodio čak 8 puta.

Andrija ume sa publikom, pa kad se utakmica lomi i dovodi do usijanja, on u stilu iskusnog igrača pritrčava publici raširenih ruku, i poziva gledaoce da pojačaju navijanje...

I ne bih više, ispašće da se dodovoravam tom mladiću.
Bravo za Andriju, bravo za aleksinačku košarku.
Ovo je dokaz da se i iz jednog malog grada može u reprezentativni dres.

Ako to nije pošlo za rukom jednom Dušanu Projoviću, Slađanu Stojkoviću ili Daliboru Destanoviću, neka aleksinačka košarka bude crtica u biografiji jednog Jovana Anđelkovića i drugog reprezentativca, Andrije Stevanovića.