Dalibor Destanović: Možda se i vratim u Napredak

Svi kojima je košarka omiljeni sport i aktivno je prate će se složiti da je rumunska liga trenutno u velikoj ekspanziji. Sve je veći broj kvalitetnih košarkaških klubova, liga je vrlo interersantna i neizvesna, a nama u Srbiji posebno zbog velikog broja igrača i košarkaških radnika sa ovih prostora u njoj.

Od ove sezone u Rumuniji je i Dalibor Destanović, koga smo zamolili da nam približi košarkaška dešavanja iz susedne zemlje. Destanović iza sebe ima lepu igračku karijeru, koju je počeo 1991. godine u aleksinačkom Napretku. Tokom godina branio je boje srpskih klubova, ali je igrao i u inostranstvu. Ostavio je dubok trag u Bugarskoj, kao i u Republici Srpskoj u kojoj je sa Radnikom iz Bijeljine osvojio prvenstvo. Karijeru je završio u Aleksincu 2012. godine. Odmah nakon toga je počeo da se bavi trenerskim poslom u matičnom klubu kao pomoćnik. Nakon kratkog vremenskog roka dogovorio je saradnju sa rumunskim Feniksom iz Galacija, u kome radi od početka sezone 2016/17.

"Prethodnih par godina sam aktivno učestvovao na internacionalnim košarkaškim kampovima u Srbiji i inostranstvu. Leta 2015. su mladi košarkaši i košarkašice Feniksa bili polaznici kampa u Srbiji. Sudbina je tako htela da gotovo cela trenažna grupa koju sam trenirao bude sačinjena od dece iz Feniksa. U radu mi je pomagao i trener ovog tima, Andrei Maksim, koji je doveo decu na kamp. Radili smo dobro tih 10 dana, deca i trener su bili zadovoljni i ubrzo po njihovom povratku u Galaci dobio sam poziv od predsednika kluba, gospodina Florina Ninija. Brzo smo dogovorili saradnju i potpisali ugovor na dve kalendarske godine."

Destanovićeva funkcija u klubu je direktor omladinske škole i pomoćni trener seniorske ekipe.

"Biti direktor omladinske škole u klubu kakav je Feniks je kompleksan posao. Oko 400 dece svih uzrasta u muškim i ženskim kategorijama se aktivno bavi košarkom. Postoji 20 trenažnih grupa sa kojima radi osam trenera i ja. Moj posao je organizacija rada svih trenera, plan i program po kome će raditi, kao i kontrola nihovog rada. U obavezi sam da u toku nedelje obiđem svaku grupu, korigujem nepravilnosti... Cilj je da u narednim godinama proizvedemo igrače za seniorski tim Feniksa, a zašto ne i za reprezentaciju Rumunije."

Tu obaveze ne prestaju, Destanović paralelno radi i sa seniorskim timom.

"Sa seniorskim timom sam na svakom prepodnevnom treningu i pomažem prvom treneru u radu. Radim i deo skautinga za utakmice, a kada sam u mogućnosti radim individualne treninge sa prvotimcima."

Destanovića smo zamolili da nam uporedi interesovanje mladih Rumuna za košarku u odnosu na decu iz Srbije.

"Rumunija je velika zemlja, dosta dece se bavi sportom. Interesovanje za košarku je veliko. Što se poređenja tiče, rekao bih da su rumunska deca u odnosu na našu slabija u tehničkim elementima. Ipak, karakterno su drugačija, ažurnija, sa više energije ulaze u trening i utakmice. Ono što nedostaje omladinskim pogonima širom Rumunije je kvalitetan rad. Iz tog razloga su gotovo svi ambiciozniji klubovi privukli ne samo igrače iz Srbije, već i trenere, pogotovo u mlađim kategorijama. Na taj način pokušavaju da podignu nivo rada, istovremeno i edukuju sopstvene kadrove. Rezultate rumunskih klubova i reprezentacije bi trebalo očekivati u narednom periodu."

Rumunska seniorska liga je u velikom usponu. Postala je omiljeno tržište srpskim igračima, kojih je u njoj tridesetak.

"Skoro svaki rumunski klub raspolaže pristojnim budžetom, kojim ekipe u Srbiji ne mogu da se pohvale. Kada imate novac organizacija i nije toliko teška... Osim srpskih igrača, veliki je broj Amerikanaca, kao i igrača iz zemalja bivše Jugoslavije. Ima i Bugara, Litvanaca, pa čak i Senegalaca, Kubanaca... Svi oni podižu kvalitet lige i Prvenstvo čine veoma zanimljivim."

Koji se srpski igrači u Rumuniji izdvajaju kvalitetom?

"Miloš Bojović iz Feniksa je prvi strelac Lige. Bivši igrač Partizana Aleksandar Rašić odlično igra za Kluž, Nišlija Aleksandar Mladenović je kapiten Piteštija i jedna od najboljih "petica" Lige. Branko Mirković iz Oradee je među najboljim plejmejkereima Prvenstva. Miloš Pešić je kapiten Feniksa, iskustvom mnogo doprinosi igri našeg tima. Gotovo u svakom timu ima srpskih igrača, svi oni imaju zapažene uloge u svojim klubovima i zaslužuju da se nađu na ovom spisku. Neka ne zamere što sam pomenuo samo nekoliko njih."

Destanović je detaljnije prokomentarisao igre dvojice igrača koji nose dres Feniksa, Miloša Bojovića i Miloša Pešića.

"Bojović je pokretačka snaga tima, u svakom pogledu primer za ostale igrače. Ne samo da je najbolji strelac Lige, svojim inteletkom prosto stvara prednost i za sebe, ali i za saigrače. Dva puta je bio MVP kola, što znači da se ne izdvaja samo poenima, već je prisutan u svim segmentima igre. Iako je iskusan igrač, redovno trenira i ispunjava obaveze apsolutno profesionalno. Pešić igra na poziciji krilnog centra i 10 godina je na rumunskim parketima. Izuzetno borben, harizmatičan, pošten u radu. Sve to ga, uz iskustvo na ovom prostoru, čini nezamenjivim igračem u petorci Feniksa."

Sezonu u Galaciju je započeo i bivši centar FMP-a, Crvene zvezde i Mega Leksa Milan Milovanović, ali je u međuvremenu promenio sredinu i postao član Prievidze iz Slovačke.

"Milovanović je u Feniks došao posle oporavka od povrede i duže pauze. Pošteno i jako je radio od početka priprema u avgustu, potpuno se spremio i do sredine decembra igrao na visokom nivou. U međuvremenu je dobio ponudu iz Slovačke od tima koji uz domaću ligu igra evropsko takmičenje, što je za njega bio izazov, pa je sporazumno raskinuo saradnju sa klubom i preselio se u novu sredinu. Sa ljudima iz Feniksa je ostao u prijateljskim odnosima i, ko zna, možda u budućnosti dođe i do obnove saradnje."

Feniks je trenutno u sredini tabele. Kakve su ambicije tima do kraja sezone?

"Muški seniorski tim je trenutno osmi na tabeli, a to mesto donosi učešće u plej ofu. To je u ovom momentu cilj kluba. U Kupu Rumunije je stigao do četvrtfinala i nadam se da ćemo proći i na Fajnal for ovog takmičenja."

Da li među mladim igračima ima spremnih naslednika koji će u budućem periodu doprineti boljim rezultatima Feniksa?

"Radimo na tome, zato sam i doveden u klub. Seniorima su priključena tri igrača iz juniorskog pogona i siguran sam da će u nekoj od narednih sezona biti uzdanice ovog kluba. Talentovani dečaci, a jedan od njih je i juniorski reprezentativac Rumunije. U region u kome radim nema visoke dece, što predstavlja problem sa kojim se nosimo. Primorani smo da visoke igrače tražimo van Galacija."

Kako je organizovano takmičenje mladih kategorija u Rumuniji?

"Juniori i kadeti imaju svoje regionalne lige koje traju kao i seniorske. Pobednici igraju doigravanje u nacionalnoj ligi i dobija se šampion države. Kod pionira i ostalih mlađih kategorija situacija je drugačija. Nemaju klasičnu ligu, već turnire i to uglavnom u letnjem periodu. To, po mom mišljenju, nije najbolje rešenje, jer deca nemaju kontinuitet takmičenja. Samim tim gube i interesovanje za košarku. Klubovi su zato prinuđeni da sami organizuju nezvanične turnire i da nadoknade mali broj utakmica, a decu održe u fokusu."

Galaci je grad u središnjoj Rumuniji na obali Dunava, po rečima našeg sagovornika izuzetno prijatan za život.

"Galaci je peti grad po veličini u Rumuniji, ima oko 250 hiljada stanovnika. Prilično je prostran, a može da se pohvali drugim najvišim objektom u državi. To je televizijski toranj sa koga se pruža fantastičan pogled na grad i okolinu preko Dunava. Nažalost, u gradu ne možete da vidite mnogo iz njegove istorije jer je dosta autentičnih građevina porušeno za vreme Drugog svetskog rata. Nalazi se na granici sa Ukrajinom i Moldavijom i zbog strateškog položaja je pretrpeo najviše štete od svih rumunskih gradova u tom periodu. Univerzitetski centar, jedan od najvećih u državi, sa mnogo stranaca koji ovde studiraju. Ima sve što bi jedan veliki grad trebalo da ima. Nalazi se na obali Dunava, a Dunavski kej je nešto što ovom gradu daje dušu. Mnogo je sportskih kolektiva koji se takmiče u prvoligaškom rangu. Izuizetno prijatno mesto za život i rad. Ja se ovde već osećam kao kod kuće ili, što bi Rumuni rekli, "kao Galatian"."

Šta Vas je motivisalo da postanete trener nakon igračke karijere?

"Sa decom sam radio još kao aktivan igrač. Jednostavno, volim košarku, ona mi je dala apsolutno sve u životu. Prijatelje, putovanja, egzistenciju... Na neki način želim da joj se odužim, da vratim bar delić onoga što je ona meni dala. Iskreno, kada sam u sali, nije bitno u kom svojstvu, osećam se prijatno. I nekada kao igrač, a sada kao trener, pričinjava mi zadovoljstvo kada sam na terenu. Uz to, kada još i pomognem nekom dečaku da savlada neki element košarkaške igre to daje dodatni motiv."

Destanović prati košarkaške događaje u Srbiji, a ostao je u kontaktu sa ljudima iz matičnog kluba, aleksinačkog Napretka, trenutno člana Druge muške lige Srbije.

"Kada mi vreme dozvoli uvek pogledam utakmice srpskih klubova i pratim stanje u takmičenjima. Što se Napretka tiče, upućen sam u dešavanja unutar kluba. To je moj klub, klub iz koga sam odlazio dalje, ali u koji sam se nekoliko puta vraćao. Izuzetno mi je drago što sam u njemu počeo, ali i završio igračku karijeru. Raduje me uspeh svake selekcije Napretka, od seniorske pa do onih najmlađih. Nikada se ne zna, možda se opet vratim u Napredak i nastavim tamo gde sam bio pre odlaska u Rumuniju."

Destanović je veoma posvećen svom poslu i ima velike ambicije.

"Znate kako, kada ste dete koje tek počinje da igra košarku maštate da postignete koš kojim ćete osvojiti prvenstvo, pa vežbate danonoćno da biste to uradili. Kada ste trener, onaj ambiciozni, a smatram sebe takvim, stalno stremite ka boljitku i uspehu. Mnogi će se smejati sada, ali moj cilj je da budem trener Barselone, Reala, nekog NBA kluba... Trnovit je to put, ali me, ko zna, možda preko Rumunije, Bugarske, Srbije i odvede tamo."

Dragan Panajotović