Aleksinčani održali košarkaški čas u Beogradu i osvojili turnir

Završeno je još jedno izdanje Memorijalnog turnira Slobodan Piva Ivković i to na fenomenalan način. Turnir je 16. po redu, a posvećen legendarnom košarkaškom treneru!

Momci iz Aleksinca su zasluženo došli do trofeja pošto su bolje igrali tokom čitavog meča.

Pri kraju utakmice je ipak usledila neizvesna završnica, ali su je gosti prelomili preciznim šutevima za tri poena.

Treće mesto na turniru zauzeo je Proleter, dok je OKK Beograd završio kao četvrtoplasirani.

Za najboljeg trenera proglašen je Slobodan Vasiljević, dok je najbolji strelac bio Olujić iz Proletera.

Nagradu za najkorisnijeg igrača dobio je Dragoljub Šikman iz Napretka.

Šampionski pehar osvajačima uručio je legendarni reprezentativac Jugoslavije Nemanja Đurić.

„Krstaši” ne zaboravljaju Pivu

I ovog septembra memorijalni turnir podseća na košarkaškog stručnjaka Slobodana Ivkovića koji je bio „mnogo veći trener nego što mu u biografiji piše“...

Koliko su memorijalni turniri važni vidi se i po Slobodanu Pivi Ivkoviću (1937-1995) koga se, ako ništa drugo, sećamo barem svakog septembra, kada se u hali Radničkog na Crvenom krstu okupljaju njegova porodica, prijatelji, sportski radnici, golubari...

Proteklog vikenda na turniru koji nosi njegovo ime igrali su, pored domaćina, i Proleter iz Zrenjanina, Napredak iz Aleksinca i OKK Beograd.

Kada se priča o Pivi obično se kaže da je bio omiljen među kolegama i da je „veći trener nego što mu u biografiji piše“. Ako je nenametljivost vrlina, on je bio bogat, a ako je mana... Eto onda odgovora zašto ga pamtimo kao „krstašku” legendu a ne jednog od velikana evropske košarke.

„Crveni krst je u svojoj istoriji imao mnogo velikih trenera: Ranka Žeravicu, Dudu Ivkovića, Boru Cenića, Batu Đorđevića, Cigu Vasojevića... Svi su počeli na Krstu i nastavili dalje, a jedino je Piva ostao veran svom klubu i Crvenom krstu. Zato je on, po meni, najveća legenda i Crvenog krsta i Radničkog”, rekao je nekadašnji igrač tog kluba Srećko Jarić, jedan od onih koji su pod Pivinim vođstvom osvojili Prvenstvo Jugoslavije 1973, u trenutku dok je to bila najjača domaća liga u Evropi.

Košarka i golubarstvo, zaštitni znak Crvenog krsta u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, uzeli su pod svoje i Pivu koji je tim „virusom” zarazio i svog mlađeg brata Dušana, kasnije jednog od najboljih evropskih trenera svih vremena.

Krst je u to doba bio rasadnik mangupa i šampiona (u raznim sportovima), a Piva njegov Džejms Din, kako su ga s razlogom prozvali – mada je on taj kompliment ponajmanje želeo. Lepo je pevao i svirao (violinu), ali su ga košarka i golubovi, na veliko razočaranje njegovih roditelja (otac doktor pravnih nauka, majka pesnikinja), poterali u drugom smeru.

Počeo je u mlađim kategorijama kod trenera Bore Cenića, na zemljanom pravougaoniku svega par koraka od porodične kuće (teren na Krstu je bio s druge strane ulice) uz drugare Bratislava Batu Đorđevića, Miodraga Siju-Nikolića, Dušana Rajačića i ostale.

Kako je slikovito jednom rekao čuveni „krstaš”, glumac Dragan Nikolić (1943-2016) autoru ovih redova, veliko prijateljstvo je građeno u trouglu Radnički – Beogradsko dramsko pozorište-bioskop Avala – crkva Svete Bogorodice, a Piva je u njemu bio jedna od najmarkantnijih figura, u vreme dok su rvači, bokseri i fudbaleri bili mnogo slavniji od košarkaša.

Za tri decenije trenerskog posla retko se micao sa Crvenog krsta, iz prostog razloga što se tu osećao najbolje. Radio je i u OKK Beogradu, MZT-u (Skoplje) i kratko u Kuvajtu i Emiratima. Najveći uspeh mu je titula prvaka Jugoslavije 1973, posle čega je stigao i do polufinala Kupa šampiona.

Tih godina bio je jedan od osnivača Udruženja košarkaških trenera Srbije, zajedno s Rankom Žeravicom, Dragoljubom Pljakićem i Slobodanom Mićovićem. Važio je za dobrog pedagoga i stručnjaka koji ume i otpisane igrače da izvede na put.

Kako se nekada živelo na Krstu i ko je bio Slobodan Piva Ivković svedočio je pre par godina na sportskim stranicama „Politike” još jedan veliki „krstaš” i glumačka legenda Velimir Bata Živojinović (1933-2016):

– Niko nije imao takvu popularnost kao košarkaški momci sa Crvenog krsta. Stanovao sam 50 metara od Radničkog, u Koraćevoj ulici, takoreći prvi komšija Pive i Dude Ivkovića. Ako nisi voleo košarku i boks, nisi bio sa Krsta. Ipak, ja sam otišao u druge vode, snimajući i 14 filmova godišnje, ali sam nastavio da pratim moje drugove sportiste, onoliko koliko sam mogao. Svi smo bili u zanosu kad je Neca Đurić na jednoj utakmici „složio” sovjetskog diva Kruminša, a sreći nije bilo kraja kada je Radnički s Pivom, 1973, postao prvak one velike Jugoslavije. Živeli smo kao kraljevi: ako je jedan imao, imali su svi. Takvi smo bili drugovi.