Beogradsko (košarkaško) ozdravljenje?

Na primer, oko proteklih silnih januarskih praznika bio sam ugošćen na slavi u Aleksincu, gde je domaćin početak zdravice ovako sročio: "Dragi gosti i zete moj!" U principu, tu nema ništa čudno, ali znam da čovek ima tri sina, nema ćerku, posledično ni zeta, pa se pitam: gde je zet, odnosno - nije li pravilnije napisati - "dragi gosti i'zete moj", što bi bitno promenilo smisao rečenice, ali - naš pravopis je čudo...

Elem, basket u Srbiji je nešto ozbiljnija tema, pa da se malo i ja pohvalim. Pred prošlonedeljno žrebanje učesnika kvalifikacionih turnira za Olimpijske igre u Riju 2016. godine "omakla" mi se greška - pomislio sam da će možda Hrvatska biti sa nama u Beogradu, koliko da se pojača turnir, privuče više gledalaca i vrati koji evro u praznjikavu kasicu, ali su nam voljom žreba (bratić Njofra kaže - "Saše Đorđevića") dodeljeni Angola i Portoriko, odnosno Japan, Češka i Letonija. Mislim da u Manili Francuska, kao i mi, neće imati većih problema da se kvalifikuje - Turska van svoje države teško da će nešto počiniti, Kanadu treba ozbiljno shvatiti. U Torinu će, međutim, biti pakleno - Italija ili Grčka, možda Hrvatska, ako konačno reši brojne reprezentativne probleme...

Elem, predviđam tri evropska pobednika turnira, odajem priznanje svim ljudima iz Saveza, posebno Draganu Đilasu, čiji je predsednički doprinos učešću Srbije u Riju sa muškom i ženskom selekcijom u basketu nemerljiv, ali moram da napomenem, istine radi, i sledeće: igrom i plasmanom na prošlogodišnjem prvenstvu Evrope momci selektora Đorđevića zaslužili su ovakav tretman i prolaz dalje, ostaje im dvostruko tempiranje forme, izbor najboljih u većoj "konkurenciji", usklađivanje kalendara ukoliko (a evidentno da hoće) Crvena zvezda prođe u osam najboljih timova Evrope, posebno sa domaćom Superligom, ali to su već "slatke brige"...

Druga naznaka ozdravljenja domaćeg basketa, osim reprezentativnih selekcija, svakako je Crvena zvezda, koja se izborila posle pet mečeva (skorom od tri pobede) u grupi E za deobu drugog mesta. Evo mog, iščašenog, ugla gledanja. Dumam da su Fener i Darušafaka "van igre", pošto Željko opet ide sigurno u osam najboljih, a drugi turski sastav "sigurno" ne ide. E sad, ko god pobedi barem jednom Fenerbahče rapidno mu rastu šanse za nekim boljim mestom u grupi, a ko izgubi od Darušafake - procenti za četiri znatno se smanjuju. Iskustveno, a ne navijački, nalazim da će Fener imati tri poraza, Darušafaka toliko pobeda posle četrnaestog, poslednjeg kola. Koliko u naredna dva dana biće delom ova moja teza na ispitu, pošto u šestom krugu igraju, recimo, Efes-Fenerbahče i Darušafaka-Zvezda...

Dakle, CZ sedam pobeda sigurno vode dalje, ali mislim da će ovaj tim imati i bolji skor. Poslovično Zvezdi nenaklonjeni Njofra, koji ima novu ideju vodilju - "svaka pametna rečenica je tamna mrlja na biografiji prave budale" - odmah me je pitao na čemu zasnivam crveno-beli optimizam? Prvo, jeste kadrovsko lutanje bilo dugo i delimično opravdano, ali se došlo do respektabilnog sastava i dobre, stabilne igre u oba pravca. Prednjači tandem Jović-Cirbes, koji uz Milera i Kinsija, uz poslovično stabilnog Lazića, Simonovića i Štimca čini osnovnu snagu tima. Drugo, nadgradnju u odnosu na prethodnu sezonu svakako pospešuje, uz odlične strance, Marko Gudurić, oko koga se ovih dana povela nekakva kampanja "za i protiv", apsolutno nepotrebna. Da ponovim svoje mišljenje - dečko ima još mnooogo da radi (skromna tehnika, selekcija radnji u napadu i odbrani, kretnje bez lopte, prevelika želja da se po ulasku na teren poentira i tako dalje), ali je gomila njegovih kvaliteta i broj godina ispred mana, odnosno - pri pozivu za nacionalni tim za korak je ispred saigrača Simonovića i Dangubića, recimo... Treće, statistički, CZ je napredovala napadački (prosečno 78 poena, procenat šuta za tri 40, 66 što je vrhunski), uz zadržavanje imidža jedne od najboljih defanzivnih struktura (Lokomotiva, raskošna napadački, jedva je stigla da ubaci 66 koševa). Konačno, uz neskriveno dobru atmosferu važni su i resursi napretka - to je pre svega skori povratak Luke Mitrovića, kao i uigravanje pojedinih linija tima, možda i neko iznenađenje.

E sad, ne može sve da bude potaman, nešto mora i da trpi, a to se najbolje videlo u meču sa MZT-om - nisam siguran u ovogodišnji dalji napredak Rebića, Simanića, Tejića i još nekih momaka...

Konačno, treća svetla tačka koja razbija mrak srpske košarkice svakako je Mega Leks, koji je obezbedio mesto u plej-ofu ABA razbibrige, a koji se nije zadovoljio četvrtom pozicijom. Posle dvadeset dva meča Budućnost ima dva poraza, CZ i Cedevita po šest, a Mega samo jedan više! Dakle, predstoje burne završnice, prvo domaćeg kupa u Nišu, zatim regionalne, na kraju i Superlige (za koju, uzgred, ne znam kada i kako će se odigrati, s obzirom na Zvezdino produženo učešće u Evroligi i reprezentativne pripreme), u kojima sam Mega Leksu u nekoj od prethodnih kolumnica već projektovao prvi klupski trofej.

Biće vremena za analize, samo da pripomenem još jednu od Njofrinih učenih fraza, a koja će biti jako važna pred nastupajuće borbe za titule, posebno na balkanskim prostorima - "gde je stida, tu je i poštenja". Naravno, protivteža mojim naznakama ozdravljenja srpskog basketa je činjenica da se više od osamdeset odsto pozitivnih dešavanja vezuje - isključivo za Beograd, ali...

danas.rs